malajala

Корачам тихо, још топла од сна и гледам јутро како радознало вири засенчена окна. Казаљке сата одмичу полако. У зеницама трагови сна. А живот загонетка... У њему се преплићу далеке земље, безброј поезија, мешају бројке. Колико треба учити да би се знало, да се неби заборавило, да би се ишло даље. Несрећан си ако све знаш, не треба ништа знати да би се могао радовати. Можда сањам... Није ли и живот један кошмар, један кратак сан и релативна обмана или трик пулса. Свет тајни... Бесконачна нада јединки у лажна пријатељства, идеологија уморних хероја у другојколони бесциљних офанзива, са уморним срцем још од роћења. А живот се котрља кроз ђердан времена, треба научити нешто ново. Сутра је већ друго јутро које чека мене. Ових дана, сада, сутра, десило се, дешава се... Шта ? Корице једне матичне књиге рођених и једно име Клаудија Даловић. Једно име претопљено пре тридесет и... година у суморну, изгубљену илузију жене, која ме је уписала у књигу живота .То је данас А после? Свет тајни... Биће ако буде сутра. Сутра је најважнија ствар у животу.