malajala

ВЕРОВАТНО ТАКО МОРА

malajala | 16 Januar, 2013 08:17

Живот ју је саплитао, ударао, шибао, ломио.

А зашто? Вероватно тако мора.

Зашто када је увек насмејана, причљива, друштвена, осећајна, сажаљива, несебична.

Када је живот саплете, још више се смеје. Смеје се како је то успео када уме да прескочи препреке.

Када је удари смеје се, на глас, јер гласа нема да јаукне.

Када је ошине, не савија се, већ усправно крчи пут. Не назад, никако, само напред.

Када је ошамари , подметне други образ, да се овај не смеје ошамареном.

Када је лупи, из ње смех процури, да је сузе не претекну,

Једино што не бих могла да поднесе, да је уједе. Не дај Боже да је угризе, да је заболи. Тада бих право у провалију,ону дубоку, црну.

А зашто би је уједао? Никада му се није инатила, изазивала, љутила, нити избегавала.

Смеје се и када јој се плаче.

Прича да не чује срце како цвили, његова шкрипа је боли.

Дружи се , не може сама. Самоћа зна да убија, изненада, подмукло, тихо.

Осећајна зато што нико према нјој није био. Сажаљива јер је никад нико није сажаљевао.

Вероватно тако мора.

Несебична никада није била, даје све. Срце, душу, себе. То што ништа не добија за узврат, вероватно ...

Можда , и те који су узимали без да врате, некада, сустигне њен живот, па ће да их шамара, удара , шиба, саплиће.

Само нека их не уједе.