malajala

Љуљашка на тераси је њено омиљено месту. Ту се она после напорног и врелог дана, уморна од рада , опружи, мало заљуља и одмара. Разгледа тек урађену рајску башту, ослушкујући смирај дана. Ваздух је испуњен звуцима и мирисима.

Ћутке ужива , удишући умиријуће мирисе летњег предвечерја.

Осећала се добро, опуштено, смирено.

Пас најави госта. Очи јој се упутише у правцу где чује лавеж пса.

Прилика која се приближава узнемири јој срце које поче да поскакује од радости. Гледа га шкиљећи на једно око да се заклони од задњег сунчевог зрака.

Тело му је било осветљено зрацима залазећег сунца Из њега зрачи топлота једнако као из сунца

Узбуђење се ширило око ње у немирним таласима. Језа проструји њеним телом. Очи јој живнуше. Бљесак наде у очима.

Мисли лете. Живот пролази. Борила се са прошлошћу, срећивала је своје мисли. Збрка у срцу јој ремети расуђивање.

Шта је било било је,

Њен сан, недосањан претвара се у јаву. Најзад, кренуло је на боље.

Ових дана јој се посрећило. Чекала је и живела за те тренутке. Предуго је чекала...

Сада јој се пружа прилика да дохвти своју жељу. Да своја осећања преточи у дела. Разгрће жалост и празнину да осети мирис пролећа.

Прошло је много година када су своје жеље гурнули у један део срца.. Одтрпела је своју животну грешку. Дуго се борила сама. Требало јој је да сакупи снаге и одлучи, а сада за промену хтела би да буде срећна.

Он је диван, романтичан, поуздан као излазак сунца. Хтела би са њим да остане заувек.

Из дана у дан нада све јача.