malajala

Рођендан му. Сам. А овај дан је посебан. Можда не што је његов рођендан, већ га гуше жестоки изливи емоција на прошле године, када се осећао важним, јер се неко сетио, коначно и њему да обележи овај некако необичан дан, на необичан начин. ''Како би било лепо'' – помисли. Туга му стисну срце. Гледа у телефон, ћути.''Можда се више не сећа''? – навре му друга мисао. У стомаку се усковитла хладноћа, а он продужи пут главе до слпоочница. Мучнина навре, вид му се замути. Полако, лено спусти се једна суза низ образ. Није хтео да је брише. Хоће да види колико је немилосрдна, зашто мора баш данас да се појави ? ''Ма, ипак ћу да је питам'' – одлучно шапну сам себи. '' Да попијемо једну рођенданску кафу, као некада, можда није толико љута''. Крену путањом која води до њеног стана. Кораци му тешки, несигурни. Минути вечни. Пут дужи него икад, учини му се да је њена кућа на крај света, никада му није била даља. Туга му се окачила око врата, боли, боли... Срце се узбуди, било удара. Угледа њена кола на паркингу. ''Ту је , добро је да је ту'' – одахну . Полако степеник по степеник, нечујно, савлађивао је до њених врата. Ту га стисну неодлучност. Да ли да се врати или да зазвони!!! ? Стоји дуго, гледа натпис на вратима, његово име је избрисано. Можда... Несигурно подиже руку и прстом притисну звоно. Нико не отвара. Подрхтава, не од хладноће. Не зна да ли је то олакшање или разочарење, јер га сада јаче стеже у грудима. Мучнина која га до малопре мучила, поново се појави. Одлучи да одустане од намере. Поправи крагну од капута и окрете се. Кључ у вратима се окрете једном, па још једном. Стаде као укопан. Очи му показаше изненађење. Није могао претпоставити да му она неће отворити врата.

Generalna | Sledeći | Prethodni | Komentari (8) | Trekbekovi (0)

Komentari

Meni

Pretraži

Kalendar

Najnovije...

Kategorije

Sindikat