malajala

Nije umeo da je prati

malajala | 01 Decembar, 2011 07:55

Dan je na izmaku. Ona sedi preko puta njega i briše suze koje teku iz

njenih plavetnih očiju.

Poznaju se dugo , a da li se desila ljubav nije sigurna. Njen unutrašnji glas

je opominje da mu ne veruje.

Poslednji put su zajedno, da kažu jedno drugom šta imaju. Ona iznosi niz

razloga zbog čega više neće da bude u vezi. On je tužan ćuti gleda je zblanuto

ne veruje sebi da je čuo njene reči. Ne podnosi njene suze, ustaje da je zagrli .

Kad ju je sreo sva je blistala, presrećna

Pokušao je da smiri srce koje je ubrzano lupalo. Potpuno zbunjen trudio se

da se skoncentriše, uznemirila ga njena lepota i njena veselost, samouverenost.

Izgubio je kontrolu i počeo da joj se nabacuje. Izgledao je čak pomalo i smešan.

Pogledao je u plamteće nebo, jer su se zraci sunca prelamali na zalasku, izustio

je ''To nije moguće''. A kako mu je i moglo pasti napamet da ona može biti

njegova. Bio je gotovo siguran , ali....

Ovaj susret je na njega delovao kao elektrošok. Ovog puta je rešio da bude

uporan .

Danas za njega je divan dan. Akordi gitare koji su dopirali iz jednog lokala u

Skadarliji , zvučali su savršeno. Nije mu mnogo trebalo da povrati samopouzdanje.

Njegova upornost i samorečivost bile su mu jača strana. A bila je sama.

A onda godinama je patila i trpela svoju životnu grešku. Nije umeo da je prati.

Zato su sada tu da kažu jedno drugome šta imaju.

Suze lije jer je bacila svoje najlepše godine ni u šta. Da je poslušala svoj

unutarnji glas sve bi bilo drugačije za nju.