malajala

   Evo me tu sam. Morate biti strpljivi ne postizavam. Obaveze. Taman posla da sam

   vas zaboravila.

    Rođendan

     Rođendan  mu  . Sam. A ovaj je poseban dan. Možda ne zato što je njegov rođendan, već ga guše žestoki izlivi emocija na prošle godine , kada se osećao važnim, jer se neko setio, konačno i njemu da obeleži ovaj nekako neobičan dan, na neobičan način. ''Kako bi bilo lepo ''- pomisli . Tuga mu stisnu srce.  Gleda u telefon, ćuti. ''Možda se više ne seća '' - navre mu druga misao. U stomaku se uskovitla hladnoća, a onda produži put glave do slepoočnica. Mučnina navre, vid mu se zamuti. Polako, leno spusti se jedna suza niz obraz. Nije hteo da je briše. Hoće da vidi koliko je nemilosrdna, zažto mora baš danas da se pojavi.

   ''Ma, ipak ću da je upitam'' - odlučno šapnu sam sebi, '' da popijemo jednu rođendansku kafu , kao nekada, možda nije toliko ljuta''.

    Krenu putanjom koja vodi do njenog stana. Koraci mu teški, nesigurni. Minuti večni. Put duži nego ikad, učini mu se da je njena kuća na kraj sveta, nikada mu nije bila dalja.

    Tuga mu se okačila oko vrata, boli, boli...  Srce se uzbudi, bilo udara . Ugleda njena kola na parkingu.  ''Tu je , dobro  da je tu''.

    Polako, stepenik po stepenik, nečujno,  savladjivao je do njenih vrata.

    Tu ga stisnu neodlučnost. Da li da se vrati ili da zazvoni!?

    Stoji dugo , gleda natpis na vratima, njegovo ime je izbrisano.. Možda...

    Nesigurno podiže ruku i prstom pritisnu zvono. Niko ne otvara. Podrhtava, ne od hladnoće.

    Ne zna da li je to olakšanje ili  razočarenje, jer ga sada  jače steže u grudima. Mučnina koja ga do malopre mučila , ponovo se pojavi.

    Odluči da odustane od namere. Popravi kragnu od kaputa i okrete se.

    Ključ u vratima se okrete jednom, pa još jednom. Stade kao ukopan. Oči mu pokazaše iznenađenje. Nije moga pretpostaviti da mu ona neće otvoriti vrata.

      '' Izvolite'' - reče čovek na vratima, pridržavajući kravatu u pokušaju da je namesti, očigledno u žurbi .

      ''Izvinite, da li je ona tu? - upita stegnutog glasa .

      Ponovo teška ćutnja.

      Iz kupatila se čula voda od tuša , ona veselog glasa  upita '' Ko je to bio''?

      ''Neko je pogrešio vrata'' - odgovori joj čovek zatvarajući vrata, ne obazirući se što je on skamenjen još stajao. '' Hajde požuri zakasnićemo''.

       Čuo je ove reči dok se udaljavao slomljenog srca. Kap vlažna mu ponovo nakvasi obraz.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• TUGA
• Uskrs
• Rođendan
• Hoću svoj mir
• Uspeh
• SMEH
• Mladi i budućnost
• Samo da si čovek
• Nova Godina
• Kakvi smo mi

• Generalna [160]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom