malajala

U ženskom zatvoru pobunile se zatvorenice stražari ih ne mogu smiriti. Čuje kuvar da ima problema te predloži da ih on smiri. Malo iznenađeni njegovim predlogom , ali kako ne mogu da se nose nastalim problemima rukovodstvo mu dozvoli da ih smiri. ''Izvedite ih u dvorište i poređajte ih vrstu'' reče kuvar. Čuvari urade tako . Dolazi kuvar , razgleda ih i izabra hjednu iz vrste da priđe. Nešto joj šapnu i reče da ona šapne ostalim zatvorenicama. Kako je koja čula poruku , ućuta se sa iznenađenim pogledom . Smiriše se žene i ćutke se vratiše svaka u svoju ćeliju. Priđe policajac kuvaru i upita '' Šta ste im šapnuli kad ste ih odmah ućutkali'' ? '' Rekao sam da ću sve kobasice da sečem na male komade. ********************************************************************************************************************************* Prodaje prodavac tri papagaja. Prilazi kupac i upita koliko koštaju. ''Ovaj prvi 100 eura, drugi dvesta , a treći trista eura'' '' U čemu se razlikuju kad su na izgled isti'' - zainteresova se kupac. '' Ovaj prvi peva samo narodnu muziku, drugi peva i narodnu i zabavnu'' - reče čovek '' A znači ovaj treći peva i operu'' - brže bolje će znatiželjni. '' Ma ne on im je dirigent'' - odgovori prodavac. ********************************************************************************************************************************** Došla Fata kod ginekologa . Doktor je pregleda , a stalno medecinskoj sestri priča nešto na latinskom. Kad je završio Fata se obuče i upita. '' Doktore, jesam li tako dobra riba kad stalno pričaš sestri o meni '''? '' Nisi dobra riba nego imaš rak.'' - odgovori joj doktor. ********************************************************************************************************************************** Na Svetskom Kongresu lekara raspravlja se o problemima u savremenoj medicini. Amerikanac kaže '' Mi lečimo od side , a umiru nam od raka'' Rus reče '' Kod nas je obratno lečimo od raka, a umiru nam pacijenti od side''. ''Mi Srbi imamo problem mnogo veći , umiru nam pacijenti od čega ga i lečimo'' . ********************************************************************************************************************************** Kaže ciga svom drugu '' Nekada sam iz Robne kuće mogao da uzmem svašta'' '' A šta je sad'' ?- upita ga ovaj. ''Sad ne mogu ništa sve je pokriveno kamerama''

Ovih dana pljušte čestitke. Želi se dobro zdravlje, sreća, ljubav, pa i po neki dinarčić. Danas sam imala zadatak, kao svake protekle godine, da poslovnim partnerima poželim srećnu Novu Godinu, usmeno , čestitke smo već poslali . Pozovem firmu, javi se direktor, zahvalim se na dosadašnjoj saradnji i poželim uspešnu poslovnu godinu, takođe i porodici sreću. Dragan učtivo zahvali i reče ''Srećna neće biti znam, jer sam u takvim problemima da mi ne ostaje ništa već da uzmem šešir i počnem da prosim, da spasem sebe i zaposlene''. '' Ma hajde ne gubite nadu, još nam je ostalo da se nadamo'' - pokušah da ga utešim. '' A da li mogu koleginice, da budem malo vulgaran , da bih vam odgovorio'' - reče Dragan. Ja se nađoh malo u neprilici, šta da odgovorim da ga ne povredim, a onda na brzinu odgovorih , '' Neka to bude malo, ne preterujte''. '' Ma nada se prokurvala pa više ne svraća kod mene'' - odgovori Dragan uz izvinjenje da ne zamerim. Meni je to bilo simpatično, odgovorila sam mu smehom. Ja vama želim srećnu Novu Godinu i ne gubite nadu, možda vas nada još poseti.

Venčani prsten je simbol ljubavi. Predstavlja večnost tj. verenici se vezuju da ostatak života provedu zajedno. Zato mora biti poseban. Verenički prsten može biti iznenađenje za devojku, a venčani bi trebalo da biraju zajedno. Kako venčani prsten simbolizuje ljubav, vernost, zajednički život, trebalo bi da je vredan i kvalitetan, obično predstavlja životni stil. Da li volite izražajniji nakit, običan, sa ili bez kamena , od zlata belog , žutog ili kombinacija, od srebra ili platine. Belo zlato je popularnije jer se može nositi uz srebrni nakit, žuto je tradicionalno,a platina je slična belom zlatu samo je jača . Venčani prsten se obično bira da kamen bude od dijamanta. Venčani prsten se nosi na prstu do malog. Po kineskoj poslovici , palčevi predstavljaju roditelje, kažiprsti braću i sestre, srdenjak vas samog , do mali vašeg partnera, a mali prsti vašu decu. Ako sastavite dlanove tako da srednje prste savijete unutar šake, a ostale prste spojite, videćete da sve prste možete rastaviti tj. odvojiti sem prstiju do malih. Palčeve razdvajate jer odlazite od roditelja, kažiprste jer se rastajete od familije, i deca odlaze kada odrastu, samo do male prste ne možete odvojiti, jer ovaj par je vezan do kraja života i zato se prsten nosi baš na do malom prstu. Ja sam ovih dana dobila divan dijamantski prsten, da li će biti do zadnjeg dana života videćemo. Moj život se promenio sto posto , naravno na bolje. Želim vam svima Srećnu Novu godinu 2012.

Ha,ha,ha,ha,ha,hahahahahaha. E, bre ženo , kažem ja, mnogo si pametna. Vidiš ono što drugi ne vide. Znaš ono što drugi ne znaju. Stvarno ti se divim i uvek si u pravu. Sve unapred znaš. Šta će biti, kako će se završiti. Pametnice, kažem ja, ličiš na proročicu. Možda i jesi ? Ko zna ? E, pa stvarno ti se divim. I uvek, ali uvek si u pravu. Kažem ja, to što ti znaš , vredi. Znaš kako će biti, dokle će biti, kako će se završiti i kolike će buke biti. E, bre ženo, kažem ja, mnogo si pametna. Da se iskidaš od smeha. Mnoooooogoooooooooo! Ha, ha, ha, ha, hahahahahahaha. E , bre ženo, kažem ja. Hajde žurim drugi put ću na tenane.

Ljudi koji vole sebe i druge , imaju zdrav odnos i znaju da ljubav donosi životnu sreću. Ne umeju to svi. Nekog samo osmeh može usrećiti, ohrabriti, otopiti dušu. Nekome treba trun, samo trun, da bude srećan, nekome možete pružiti sve, zalud on ne ume uzeti. Jednostavno mu kroz prste prolazi sreća, kao kad se seje pženica. Kad neko nema stila , ne zna šta hoće i kolike su mu moći , ničim ne možete da pomognete. Ako neko propusti toliko pravih prilika njemu stvarno nema pomoći. Kada dozvoli mnogo poraza i razočarenja, to znači da ne zna šta hoće. U takvom čoveku je zarobljena ljubav i ne ume je osloboditi. Od sebe pravi žrtvu i prijaju mu sažaljenja te tako upada iz greške u grešku. Obično su to oni koju se druže sa akoholom i dangube koji sebe nazivaju umetnicima i boemima. Njih ništa ne može napraviti da budu bolji ljudi. Iznutra su izumrli. Mnogi ne znaju šta hoće . Za svaku njihovu nesreću kriva je njihova lakomislenost i porok. Sami sebi čine zlo.Sve njihove gorčine i nesreće sami sebi doprinose. Njihova nesreća je što svoju sreću ne umeju da zadrže , prema svojim potrebama. Jednostavno ne znaju šta hoće i koliko mogu. Ako neko ima porodicu, topli dom , sreću, ljubav, pravog prijatelja, šta bi više, ne ume da zgrabi i ljubomorno čuva. A kada ostane bez svega toga , onda shvati šta je proćerdao. Zato takav i pored sveukupne lepote izabere mesto gde mu nije dobro. Možda misli da da se ceo svet oko njega vrti ili možda ne zna šta hoće. Danas je moj dan, danas sam posebno srećna za to postoje dva razloga. O tome ću vam pisati ovih dana, sve natenane. Poželite mi sreću, danas moj život treba da se promeni sto posto, a drugi razlog za sreću je četvrta knjiga koja je danas otišla pod presu. Pozdravljam vas sve.

Javljam se vrlo brzo u velikom sam poslu, radim na jednom projektu koji iziskuje i vreme i trud. Izvinjavam se na čekanju. Pozdrav.

 

 

 

   

 

       

 

 

       

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

 

                             Kao ruža, kao najlepši cvet.

                            

      Divna, pametna i plemenita devojka. Plavooka uvek nasmejana.

      U njenom plavetnilu očitava se iskrenost i čistota.

      Jakog karaktera, samopouzdanja i emocija.

      Upornost joj je jača strana.  Hrabra.

      U njoj nema gorčine ni mržnje.

      Istina joj ispisana u njenim očima. Svakog je milo pogledala i mnogima

      sebe nesebično davala. Njena ruka mnoge iz blata izvukla.  Znala je

      žrtvovati sebe da bih drugima pomogla , često i na svoju štetu.

      Nikog povredila, nikog ražalostila, nikog popreko pogledala.

                      

                          Na srce čovek da je privije .

 

     Kraj njene kolevke dobre vile se nisu nešto mnogo gurale.

     Sudbina je odredila da joj život ne bude ni malo lak .

     Ćuti. Ćuti i kad treba i kad ne treba.

     Takva se jednom rađa.

      

        

 

 

   U hotelu ''Zira'' juče je održano takmičenje srednješkolaca u preduzetništvu.

    Učenici ekonomske škole ''Nada Dimić'' su osmislili sat za slepe i slabovide pomoću koga će ovi ljudi moći dobiti informacije koje ih interesuju. Korisnici ove magične sprave bi dodirom , prstima birali oblast iz  kulture, saobraćaja zabave ili bilo koje druge oblasti. Pitanja bi postavljali glasno i sat bi im ''pružao informaciju'' govorom.

    U takmičenju su učestvovali učenici iz   Prve beogradska gimnazija, Pete ekonomske škole, Saobraćajne škole, Škole za negiu lepote,..

    Oni su na takmičenju zadivili svojim znanjima i umećima.

    Drugo mesto osvojila je ekipa koja je osmislila sistem koji se priključuje na osigurače i pišti ako odlazite iz kuće, a niste ugasili šporet ili neki drugi električni  aparat.

    Đaci su pokazali da dovoljno imaju znanja da mogu stati rame uz rame sa  iskusnim preduzetnicima.

    Prvo mesto je osvojila ekipa koja je osmislila terminal koji bi se nalazio na nekim mestima u Beogradu, pomoću kojih se može pozvati taxi vozilo, a da odmah dobijete informaciju gde je najbliže taxi vozilo, cenu i tarifu ove usluge i ima li  gužve na toj liniji. 

    Na ovom takmičenju mašte nije nedostajalo.

    Naša deca imaju dovoljno znanja, samo im treba pružiti šansu.

     

               

 

 

     Na današnji dan 1923. godine umro je jedan od velikana koji je svojim delima

     obeležio ljudsku civilizaciju. Pored poznatih mostova koje je izgradio , poznati

     francuski inženjer , je graditelj i čuvene Ajfelove kule u Parizu.

     Kada je počeo sa izgradnjom kule, mišljenja Parižana su bila podeljena. Neki su

     smatrali da je ta gomila gvožđa  nakarada za grad kao što je Pariz.

     Danas se smatra za jedno od remek dela arhitekture u svetu i ponos Parižana,

     i značajna turistička atrakcija.

 

   

                                 

 

 

   Evo me tu sam. Morate biti strpljivi ne postizavam. Obaveze. Taman posla da sam

   vas zaboravila.

    Rođendan

     Rođendan  mu  . Sam. A ovaj je poseban dan. Možda ne zato što je njegov rođendan, već ga guše žestoki izlivi emocija na prošle godine , kada se osećao važnim, jer se neko setio, konačno i njemu da obeleži ovaj nekako neobičan dan, na neobičan način. ''Kako bi bilo lepo ''- pomisli . Tuga mu stisnu srce.  Gleda u telefon, ćuti. ''Možda se više ne seća '' - navre mu druga misao. U stomaku se uskovitla hladnoća, a onda produži put glave do slepoočnica. Mučnina navre, vid mu se zamuti. Polako, leno spusti se jedna suza niz obraz. Nije hteo da je briše. Hoće da vidi koliko je nemilosrdna, zažto mora baš danas da se pojavi.

   ''Ma, ipak ću da je upitam'' - odlučno šapnu sam sebi, '' da popijemo jednu rođendansku kafu , kao nekada, možda nije toliko ljuta''.

    Krenu putanjom koja vodi do njenog stana. Koraci mu teški, nesigurni. Minuti večni. Put duži nego ikad, učini mu se da je njena kuća na kraj sveta, nikada mu nije bila dalja.

    Tuga mu se okačila oko vrata, boli, boli...  Srce se uzbudi, bilo udara . Ugleda njena kola na parkingu.  ''Tu je , dobro  da je tu''.

    Polako, stepenik po stepenik, nečujno,  savladjivao je do njenih vrata.

    Tu ga stisnu neodlučnost. Da li da se vrati ili da zazvoni!?

    Stoji dugo , gleda natpis na vratima, njegovo ime je izbrisano.. Možda...

    Nesigurno podiže ruku i prstom pritisnu zvono. Niko ne otvara. Podrhtava, ne od hladnoće.

    Ne zna da li je to olakšanje ili  razočarenje, jer ga sada  jače steže u grudima. Mučnina koja ga do malopre mučila , ponovo se pojavi.

    Odluči da odustane od namere. Popravi kragnu od kaputa i okrete se.

    Ključ u vratima se okrete jednom, pa još jednom. Stade kao ukopan. Oči mu pokazaše iznenađenje. Nije moga pretpostaviti da mu ona neće otvoriti vrata.

      '' Izvolite'' - reče čovek na vratima, pridržavajući kravatu u pokušaju da je namesti, očigledno u žurbi .

      ''Izvinite, da li je ona tu? - upita stegnutog glasa .

      Ponovo teška ćutnja.

      Iz kupatila se čula voda od tuša , ona veselog glasa  upita '' Ko je to bio''?

      ''Neko je pogrešio vrata'' - odgovori joj čovek zatvarajući vrata, ne obazirući se što je on skamenjen još stajao. '' Hajde požuri zakasnićemo''.

       Čuo je ove reči dok se udaljavao slomljenog srca. Kap vlažna mu ponovo nakvasi obraz.

      

 

   

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	Decembar 2011					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• TUGA
• Uskrs
• Rođendan
• Hoću svoj mir
• Uspeh
• SMEH
• Mladi i budućnost
• Samo da si čovek
• Nova Godina
• Kakvi smo mi

• Generalna [160]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom