malajala

Ćerka

malajala | 20 Maj, 2013 07:38

Jednog dana muž i žena odlučili da nikome ne otvaraju vrata. Ujutru ih je probudilo zvono na vratima. Pogledali su kroz špijunku - roditelji muža. - Nećemo otvarati vrata - rešili su oni. Roditelji su otišli. Posle nekog vremena opet zazvonilo zvono na vratima. Pogledaju oni - roditelji žene. Rešili su da opet ne otvaraju vrata, ali se žena rasplakala. Mužu bi žao i oni otvoriše vrata. Vreme je prolazilo.. Dobili su četiri sina i potom su dobili peto dete - ćerku. Suprug je napravio veliku gozbu u čast rodjenja ćerke. Prijatelji su ga pitali - "Zašto se toliko raduješ? Nisi se toliko radovao kada su ti se radjali sinovi." On se nasmejao i odgovorio: " Rodjena je ONA koja ce uvek da mi otvoriti vrata...

KAZNA ILI SREĆA

malajala | 09 Maj, 2013 10:44

Žarko je okoreli neženja . Bio je čest gost u obližnjoj kafani. Tako i ove večeri . Uđe, osmotri, krenu prema šanku. Zastade. Oči mu se prikovaše na lepo lice nove konobarice.
Da li mu se priviđa ? Laganim korakom došeta do šanka ne skidajući oči sa lepih crnih uvojaka i crnih krupnih očiju.
Lepa Mara kao da ju je bog poslao u ovu malu varoš.Kao da je sunce ušlo unutar kafane i obasjalo zadimljenu mirisom teškog alkohola prostoriju.
Mara ga dočeka dobrodošlicom i upita šta bi da popije.
Žarko ne ču pitanje već reče oduševljenim glasom:
- Tebe kao da je bog poslao da ulepšaš ovu prostoriju koja je svedok ispijenih dugih noći neženja, u kojoj se izlivala tuga, slavila sreća i ispijale duge dosadne noći usamljenih.
Devojka se malo zbuno, a onda žestoko odbrusi:
- Mani se mene, momče. Nije mene poslao bog , već moj muž, ostao je bez posla. Sada ja izdržavam njega i sina koji ne hoda.
- Kako je mogao da te odvoji od malog deteta ?!_ zaštitnički reče Žarko. - Zar nije trebalo da on obavlja ove poslove, a majci je mesto uz malo dete ? - reče Žarko polusmeškom da joj stavi do znanja da mu je zapala za oko.
Devojka skloni uvojak kose sa lica, podiže glavu i odsečno mu odgovori:
- Momče, ne zaluđuj se , nisam došla da lečim tuđa srca. Ovde sam zbog muke. Moj muž je pao sa skele i postao invalid, a sin je star devet godina i zbog bolesti nije nikada prohodao. Zato okani me se , tuga je obeležila moje srce zauvek.
Žarko zacrveni, niz lice mu se skotrljaše kapi znoja, odlazeći iz kafane prošapta sebi : ''Bože, zašto si mi poslao lepu vilu čije je srce tesno za bilo šta sem dve tuge? Ali i

Posne paprike

malajala | 15 April, 2013 10:30

Do Vaskrsa je post. Nudim lep možda malo zaboravljen recept, a vrlo ukusan. Može se jesti i toplo i hladno.
Posna punena paprika
Iseckati luk i narendati šergarepu. Malo propržiti, dodati seckane šampinjone i ostaviti na 10-15 minuta da se krčka. U zapršku dodati so, biber i papriku po ukusu so i dinstati sa pririnčem. Filom napuniti očišćene paprike. Kuvati dok ne budu gotove. Umesto pečuraka možete narendati dva krompir i dodati šaku oraha.
http://sphotos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash3/c101.0.403.403/p403x403/559005_357502784350599_2131672359_n.jpg
Prijatno!

POŠALJITE PORUKU POMOZITE

malajala | 05 April, 2013 08:27

VAMA MALO, TIJANI MNOGO ZNAČI .

LEP POVOD

malajala | 04 April, 2013 12:55

Danas sam se obradovala čuvši da je treća knjiga naše llorete u štampariji, uskoro će ugledati svetlost dana na našu radost. Jedva čekam. Poželimo joj sreću , da i ova knjiga postigne veliko interesovnje kao i prethodne dve. Očekujući lepu promociju unapred se radujem.

ZA DAME

malajala | 08 Mart, 2013 10:06

http://sphotos-g.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash3/563284_476986612356237_1524436444_n.jpg

ROĐENDAN

malajala | 27 Februar, 2013 09:04

MOJOJ DRUGARICI lloreti JE SUTRA ROĐENDAN ( TJ. NJOJ JE 29. FEBRUARA ROĐENDAN, ), A JA NEĆU BITI TU SUTRA, PA JOJ POVODOM TOGA ŠALJEM OVAJ MALI POKLON, NJENOM DRAGOM DA JE ČUVA I NEGUJE, JER ONA TO ZASLUŽUJE. DUŠANE NA TEBE JE RED.
KADA JE TUŽNA - ZAGRLI JE...
KADA JE UPLAŠENA - ZAŠTITI JE...
KADA LJUTITO PRIČA . POLJUBI JE ...
KADA JE PORED TEBE - VOLI JE ....
JER PORED SVIH TIH MUŠKARACA ONA JE IZABRALA TEBE.
http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRFY8mLBYPboIS32F3QktBSidB2TdjX2FKZZtwn7ktXi3k8ZZBg8Q
LLORETA SREĆAN TI ROĐENDAN OD SRCA !
I nadam se da će biti još poklona.

Svima na dar

malajala | 14 Februar, 2013 13:18

Bosanska razljevuša

malajala | 13 Februar, 2013 09:27

Lep bosanski specijalitet. Ukusan , jeftin i brzo se sprema, Može poslužiti za doručak. Testo je za 4 osobe.
Sastojci:
-1/2 l mleka
-150 ml jogurta
-1 šolja za čaj kukuruznog brašna ili palente
-pšenišnog brašna po potrebi
-1 kesica praška za pecivo
-300 g seckanog španaća ili zelja
-so i ulje po potrebi
-8 jaja
Priprema:
Umutiti dobro jaja, dodati mleko i jogurt. Sve sjediniti, dodati španać ili zelje , kukuruzno brašno i pšenišno pomešano sa pecivom. Posoliti po ukusu. Smesa treba da bude gusta kao za palačinke. Zatim izručiti u vruću tepsiju koju smo prethodno pouljili. Peći na 220 stepeni. Po volji pečenu pitu možete premazati pavlakom.
PRIJATNO !!!
http://1.bp.blogspot.com/-TzEDCrhEM0A/T2L1mrDTJpI/AAAAAAAAARw/Tc5GTNZ8fK4/s1600/f4f6ac4f0f5ce61e489a304c43b38d1b_header+(1).jpg
Kad probate javite vredi li.

ЗАРОБЉЕНА ЉУБАВ

malajala | 17 Januar, 2013 08:22

Врелина која је до малопре пржила полако се пред сумраком стишава и предвечерје постаје пријатно.
Љуљашка на тераси је њено омиљено месту. Ту се она после напорног и врелог дана, уморна од рада , опружи, мало заљуља и одмара. Разгледа тек урађену рајску башту, ослушкујући смирај дана. Ваздух је испуњен звуцима и мирисима.
Ћутке ужива , удишући умиријуће мирисе летњег предвечерја.
Осећала се добро, опуштено, смирено.
Пас најави госта. Очи јој се упутише у правцу где чује лавеж пса.
Прилика која се приближава узнемири јој срце које поче да поскакује од радости. Гледа га шкиљећи на једно око да се заклони од задњег сунчевог зрака.
Тело му је било осветљено зрацима залазећег сунца Из њега зрачи топлота једнако као из сунца
Узбуђење се ширило око ње у немирним таласима. Језа проструји њеним телом. Очи јој живнуше. Бљесак наде у очима.
Мисли лете. Живот пролази. Борила се са прошлошћу, срећивала је своје мисли. Збрка у срцу јој ремети расуђивање.
Шта је било било је,
Њен сан, недосањан претвара се у јаву. Најзад, кренуло је на боље.
Ових дана јој се посрећило. Чекала је и живела за те тренутке. Предуго је чекала...
Сада јој се пружа прилика да дохвти своју жељу. Да своја осећања преточи у дела. Разгрће жалост и празнину да осети мирис пролећа.
Прошло је много година када су своје жеље гурнули у један део срца.. Одтрпела је своју животну грешку. Дуго се борила сама. Требало јој је да сакупи снаге и одлучи, а сада за промену хтела би да буде срећна.
Седи загледана у залазак сунца, милина јој се разлива телом.
Он је диван, романтичан, поуздан као излазак сунца. Хтела би са њим да остане заувек.
У души љубав се буди.
Из дана у дан нада све јача.

ВЕРОВАТНО ТАКО МОРА

malajala | 16 Januar, 2013 08:17

Живот ју је саплитао, ударао, шибао, ломио.
А зашто? Вероватно тако мора.
Зашто када је увек насмејана, причљива, друштвена, осећајна, сажаљива, несебична.
Када је живот саплете, још више се смеје. Смеје се како је то успео када уме да прескочи препреке.
Када је удари смеје се, на глас, јер гласа нема да јаукне.
Када је ошине, не савија се, већ усправно крчи пут. Не назад, никако, само напред.
Када је ошамари , подметне други образ, да се овај не смеје ошамареном.
Када је лупи, из ње смех процури, да је сузе не претекну,
Једино што не бих могла да поднесе, да је уједе. Не дај Боже да је угризе, да је заболи. Тада бих право у провалију,ону дубоку, црну.
А зашто би је уједао? Никада му се није инатила, изазивала, љутила, нити избегавала.
Смеје се и када јој се плаче.
Прича да не чује срце како цвили, његова шкрипа је боли.
Дружи се , не може сама. Самоћа зна да убија, изненада, подмукло, тихо.
Осећајна зато што нико према нјој није био. Сажаљива јер је никад нико није сажаљевао.
Вероватно тако мора.
Несебична никада није била, даје све. Срце, душу, себе. То што ништа не добија за узврат, вероватно ...
Можда , и те који су узимали без да врате, некада, сустигне њен живот, па ће да их шамара, удара , шиба, саплиће.
Само нека их не уједе.

РОЂЕНДАН

malajala | 15 Januar, 2013 09:45

Рођендан му. Сам. А овај дан је посебан. Можда не што је његов рођендан, већ га гуше жестоки изливи емоција на прошле године, када се осећао важним, јер се неко сетио, коначно и њему да обележи овај некако необичан дан, на необичан начин. ''Како би било лепо'' – помисли. Туга му стисну срце. Гледа у телефон, ћути.''Можда се више не сећа''? – навре му друга мисао. У стомаку се усковитла хладноћа, а он продужи пут главе до слпоочница. Мучнина навре, вид му се замути. Полако, лено спусти се једна суза низ образ. Није хтео да је брише. Хоће да види колико је немилосрдна, зашто мора баш данас да се појави ? ''Ма, ипак ћу да је питам'' – одлучно шапну сам себи. '' Да попијемо једну рођенданску кафу, као некада, можда није толико љута''. Крену путањом која води до њеног стана. Кораци му тешки, несигурни. Минути вечни. Пут дужи него икад, учини му се да је њена кућа на крај света, никада му није била даља. Туга му се окачила око врата, боли, боли... Срце се узбуди, било удара. Угледа њена кола на паркингу. ''Ту је , добро је да је ту'' – одахну . Полако степеник по степеник, нечујно, савлађивао је до њених врата. Ту га стисну неодлучност. Да ли да се врати или да зазвони!!! ? Стоји дуго, гледа натпис на вратима, његово име је избрисано. Можда... Несигурно подиже руку и прстом притисну звоно. Нико не отвара. Подрхтава, не од хладноће. Не зна да ли је то олакшање или разочарење, јер га сада јаче стеже у грудима. Мучнина која га до малопре мучила, поново се појави. Одлучи да одустане од намере. Поправи крагну од капута и окрете се. Кључ у вратима се окрете једном, па још једном. Стаде као укопан. Очи му показаше изненађење. Није могао претпоставити да му она неће отворити врата.
- Изволите ! – рече човек на вратима, придржавајући кравату у покушају да намести, очигледно у журби.
- Извините, да ли је она ту ? – упита стегнутог гласа. Поново тешка ћутња. Из купатила се чула вода од туша, она веселог гласа упита
- Ко је то био ?
- Неко је погрешио врата – одговори човек затварајући врата, не обазирући се што је он скамењен још стајао .- Хајде пожури закаснићемо.
- Чуо је ове речи док се удаљавао споро сломљеног срца. Кап влажна му поново накваси образ.

Danas je lep dan

malajala | 04 Januar, 2013 09:30

Dobro jutro svima. Život je kratak http://sphotos-g.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-prn1/c0.0.250.250/p403x403/32381_375789045844472_1751669020_n.jpg

Želim Vam

malajala | 03 Januar, 2013 10:02

Neka Vam je ova 2013. zdravija, srećnija , uspešnija, interesantnija, uzbudljivija... Neka se sve želje ispune ( ili bar veći deo)
Želim VAm sunce i kad je kiša
Želim Vam osmeh i kad padaju suze
Želim Vam svetlo kad je mrak
Želim Vam najlepšu godinu do sad.

ЉУБАВ КАО ЛЕК

malajala | 12 Decembar, 2012 10:24

Снег је непрестано вејао . Град изгледа укочен. Кола скоро да нема. Улице прекривене снежним белим прекривачем, клизаве. Крај коловоза сметови. Високи. Прљави. Пешаци се тешко крећу. Пахуље и даље лепршају. Не устаје јој се. Он јој донесе кафу у кревет, седе крај ње и нежно је пољуби. У задњих две године , они су заједно. Ту је увек кад је најпотребнији. Крај њега се осећа смирено, сигурно. Срком црне топле течности буди чула. Осећа како је преплављује топли талас. Затвори очи. Поново је срећна. Мирис среће шири се собом. Шћућури се на његове груди. Учини јој се да јој је живот обасут звездама. Више није усамљена. Њих двоје су делили исти бол. Она је носила свој бол од издаје, а он тугу због смрти драге особе. Сада припадају једно другом и лече своје туге. У њој је нашао све за чим је туговао. Његовим чврстим загрљајем осетила је снагу дубоке љубави. Ушао је у њен живот када је била тужна. Његовим доласком развејао је тугу која је претила да је убије. То што је она сада срећна његова је заслуга. И по оваквом времену њу греје његова љубав. Распукла срца су залечили и сада шетају стазама заљубљених.
Аутор Р.П.П.
 
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb