malajala

 

    Roditelji često tepaju deci koristeći kraće verzije imena: Maki, Zoki, Jeca,Luki. Deminutivi (kraći oblici imena),lakše se izgovaraju, ali reči govore i o bliskosti i nežnosti u obraćanjima deci.Uglavnom služe za jednbostavniju komunikaciju. 

    Nadimci kao ''lepoto moja'', ''anđele moj'' , ''lepoto moja'', ''sunce moje'', ''zlato moje '' itd..

 Moraju se upotrebljavati s merom. Jer kad majka ovako govori detetu ona ističe da ono njoj  pripada i da će tako uvek biti. Ovakvi nadimci su šarmantni ali mogu da budu i opterećenje. To  može jednog dana zasmetati detetu naglašavanje pripadnosti.

   

    Reči, ''puj-puj'', ''ništa ne valjaš'', ''ružan si'',  potiče iz običaja da se dete naruži da se ne bi  ureklo. Naravno da niko ne misli da je dete takvo, ali se govori suprotno od onog što roditelj  želi da dete postane.

  

   Kada bebi kažemo: 'pčelice'', ''bubice'', ''leptiriću'', majka im  se obraća s dozom humora, da  ublaže  celodnevne zahteve mališana.

 

  Neke nadimke, kao što su : ''kuco'', ''maco'', ''zeko'' ,  ne treba govoriti deci pred drugovima ,  posebno kad odrastu jer ih se deca stide. 

 

   Prema nadimku određuje se kako će  drugi  opažati dete. Cena nadimka je da dete  nikada  ne može dokazati da je drugačije.

  Da li nadimak uvek oslikava dete da je takvo.

  Tepajte svojoj deci dok su mali, čim odraste, dete treba zvati imenom. 

     

          

      Slatke male bebe i ''mali veliki ljudi''. 

 

 

 

    Strah struji  u meni. Kome da verujem posle toliko izdaja. Bole me nade i čekanje.

    Moje  molitve  u tihim noćima .  

    Našla sam detelinu sa četiri lista. Za sreću.

    Sreli smo se. Osetila sam toplinu tvoje ruke i tvog nežnog oka.

    Molim te suze moje  zameni  radosnicama. Izleči  moju  samoću.

    Vreme mladosti i moje i tvoje davno je prošlo.

    Dok traješ ti neka trajem i ja.

    Budi  mi  prijatelj pravi .