malajala

Simbol Sunca

malajala | 22 Novembar, 2011 19:24

 

           

    Ćilibar je simbol sunca,  zbog njegove boje i toplote. Podstiče zadovoljstvo i radost.

 

       

    Ćilibar je biljna smola koja je curila poput suza iz crnogoričnog drveta davno izumrlog.

    Može biti medno žute i mrke boje, zelenkasto, plavo , čak skoro crno.

 

  

    U sebi često sadrži ostatke insekata, lišća, mehurića vazduha . Dok je smola bila u tečnom

    stanju, strana tela su upadala u nju i bivala zarobljena, kad je smola očvrsla očuvala

    ih je do danas. Zbog toga nazivaju ''prozorom prošlosti'' .

 

   

   

    Kako je nastao posoje različite legende. Po kelskom predanju ćilibar je nastao od

    skamenjenih Apolonovih suza koje je prolio što je prognan sa Olimpa u zemlju

    Hiperborejaca.  Suze su izraz njegove čežnje za rajem.

    Ćilibar je cenjen u svim kulturama, kako zbog svojih zaštitnih kvaliteta tako i zbog

    dekorativnih. Od pamtiveka pobudjuje interesovanje  i retko koga ostavlja ravnodušnim.

    Upotrebljava se za izradu nakita i ukrasnih predmeta još od paleolita.

 

     

   

      

      

 

    

    Brojna stara plemena su verovala u nadprirodna svojstva.

    Kvalitetnimn ćilibarskim lakom , svoje instrumente lakirali su Stradivarijus i Amata.

    Pored pravljenja nakita , ćilibar se koristi u kozmetici, farmakologiji, elektroprivredi ,

    fotografiji u boji.

    Ćilibar se vekovima koristi kao prirodni lek za ublažavanje bolova i jačanje

    imunog sistema.

    Pozitivno dejstvo ćilibara, na osobu koja nosi nakit , potiče od njegove

    naelektisanosti. 

    Nose se brojanice , amajlije, prstenje , ogrlice  i ostali nakit.

             

   

 

    

    Zagrevanjem ćilibar ispušta lekovito ulje koje prodire u kožu, a zatim u krvotok.

    Veruje se da ćilibarska ogrlica štiti telo od bolesti.

    Čuva se na mekanoj tkanini. Čuvati od hemijskih sredstava, sapunom, lakom za kosu.

    Za brisanje ćilibara koristi se mekana krpa sa malo maslinovog ulja. 

     

Generalna | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0)

Verovatno

malajala | 22 Novembar, 2011 07:52

malajala | 22 Novembar, 2011 06:59

 

 Život me saplitao,udarao,šibao,šamarao, lupao, lomio,

 A zašto? Verovatno tako treba.

 Zašto, kada sam uvek nasmejana, pričljiva, društvena, osećajna,

 sažaljiva, nesebična. 

 Kada me život saplete, još više se smejem. Smejem se , kako je to

 uspeo kada umem da preskočim prepreke. 

 Kada me udari smejem se, na glas, jer glasa nemam da jauknem.

 Kada me šiba ne savijam se, već uspravo krčim put. Ne nazad, nikako,

 samo napred.

 Kada me ošamari, podmetnem i drugi obraz, da se ovaj ne smeje ošamarenom.

 Kada me lupi iz mene smeh procuri, verovatno tako treba.

 Jedino što ne bih mogla da podnesem , da me ujede. Ne daj Bože da me ugrize,

 da me zaboli. Tada bih pravo u provaliju, onu duboku , crnu.

 A zašto bi me ujedao? Nikada mu se nisam inatila, izazivala, ljutila, niti izbegavala.

 Smejem se i kada mi se plače.

 Pričam, da srce nečujem kako cvili, njegova škripa me boli.

 Družim se, ne mogu sama. Samoća zna da ubija, iznenada, podmuklo, tiho.

 Osećajna zato što niko prema meni nije bio. Sažaljiva jer me nikad niko

 nije sažaljevao.

 Verovatno tako treba.

 Nesebična nikada nisam bila, dajem sve. Srce, dušu, sebe. To što ništa

 ne dobijam za uzvrat, verovatno tako treba.

 Možda, i te koji su uzimali bez da vrate, nekada, sustigne moj život,

 pa će da ih šamara, udara, sapliće.

 Samo neka ih ne ujede. 

  

    

Generalna | Permalink | Komentari (7) | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb